Life of St. George, Great Martyr – Живот Св. Великомученика Георгија

St. George, Holy Great Martyr

It is believed that he was born in 275 / 280 in Asia Minor area of Cappadocia, in a rich and prominent Christian family. His father was a Roman military officer. Even as a child, when his father died, the small Georgia with his mother moved to Palestine, on the mother’s long and rich family farm, where he received high education.

The Roman army was quick to point out his courage and battle merits. He advanced rapidly, from ordinary soldiers to the tribune, when George was  twenty year old, personally Emperor Diocletian in the act komitas promoted to Duke (the oldest military rank) and became the emperor’s advisor.

When the Emperor Diocletian in 303 organized the tenth and largest ever persecution of Christians all over the country, George shared all his property to the poor and frees all his slaves. He did the same in Palestine, letting free all of his servants and gave to the poor his property and wealth.

At Parliament George has spoken against this attitude towards Christians and their further persecution and he came to the Emperor Diocletian and said that he himself is a Christian, after that the emperor ordered the soldiers put George in prison .

According to legend , by imperial decree, the soldiers placed George on ground, rammed his feet in the boards , and on his chest set up a big, heavy stone. Thus pressed, in great pain, until the morning, when he was visited by emperor, however, Georgia has still refused to renounce his faith. Emperor then ordered to bring the big wheel of torture, with boards full of large nails, hooks, knives, swords. Bound to the wheel as the wheel turned with him, and that lasted until his whole body was in the wounds. They untied him, thinking he was dead. When they found that he was not dead, the emperor ordered George to be buried in quicklime so that his head was just out of the soil, and leave him for three days to burn out. After three days, when he was unearthed – they saw that this was still alive.

Diocletian then decided to call the greatest magician of the Roman Empire by the nam Athanasius to put end to George’s life. Athanasius responding to the emperor order, preparade two drinks – one would make George obey the emperor, and other lethal. Diocletian ordered to force George drink first potions, and since George still did not obeyed, then he ordered that George was given a lethal potion. However, Georgia again remains alive.

Arriving at the place of execution, George stood in place and prayed. Then George put his head down and was beheaded on 6th May 303.

 

Св. Великомученик и Победоносац Георгије

Верује се да је рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био римски војни официр. Још док је био дете, када је његов отац погинуо, мали Георгије се са мајком преселио у Палестину [2], на мајчино велико и богато породично имање, где је добио високо образовање.

У римској војсци се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чин комита тј. Војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник).

За време цара Диоклецијана организован је 303. године прогон хришћана, десети по реду и највећи икада. Када је почео немилосрдан прогон хришћана по целој земљи, Георгије дели сву своју имовину сиромашнима и ослобађа своје робове. Исто уради иу Палестини, пустивши слуге и завештава сиромашнима своја имања и богатства.

На једном сабору је говорио против оваквог односа према хришћанима ио њиховом даљем прогону а том приликом је изашао пред цара Диоклецијана и изјавио да је и сам хришћанин, након чега цар наређује војницима да га затворе у тамницу.

Према предању, по царевом наређењу, војници су положили Георгија на земљу, забили му ноге у кладе, а на груди му поставили велики, тешки камен. Тако притиснуто, у великим боловима, дочекао је јутро, када га је посетио цар, међутим, Георгије је и даље одбијао да се одрекне своје вере. Цар тада наређује да се донесе велики точак за мучење, са даскама препуним великих ексера, удица, ножева, мачева. Везан за такав точак док се точак са њим окретао, то је трајало док му цело тело није било у ранама. Са тачка су га одвезали, мислећи да је мртав. Када су се уверили да није мртав, цар наређује да Георгија закопају у негашени креч тако да му је само глава била ван земље, и да га тако оставе три дана да би сагорео. Након три дана, када су га откопали – увидеше да је и даље жив.

Диоклецијан затим одлучује да позове највећег мага Римског царства, по имену Атанасије, да он савлада Георгија. Атанасије се одазива цару и припреми два напитка – један, од кога би Георгије требало да се покори цару, а други смртоносан. Диоклецијан наређује да силом напоје Георгија првим напитком, а пошто се Георгије и даље није покоравао, онда нареди да му се да и смртоносни напитак. Међутим, Георгије опет остаје жив.

Стигавши на губилиште, Георгије стаде на одређено место и помоли се. Затим Георгије положи своју главу, и би посечен дана 6. маја 303. године.